Tvoja narandžasta kosa u praznini sveta,
U praznini teških stakala tišine
I od sene gde moje gole ruke traže sva tvoja lica,
Oblik tvoga srca je varljiv
I tvoja ljubav nalik mojoj izgubljenoj želji
O uzdasi od ambre, sanje i pogledi.
Ali ti nisi vazda bila uza me. Moje sećanje
Još uvek u tami jer vide gde dolaziš
I odlaziš. Vreme se služi rečima kao ljubav.
Za sunce koje šeta po vasioni
Siguran sam kao i za tebe
Sunce našu zemlju rađa
Jedan osmeh iznad noći
Na licu otkrivenom uspavane žene
Koja sanja zoru
Velika je to tajna zadovoljstva
čudne borbe tih izmaglina
Koje nam skrivaju nebo i zemlju
Ona nas ostavlja jedne drugima
Jedne drugima za svagda
O ti koju danima otimam od zaborava
O ti kojoj sam želeo da bude srećna