Envoi – Ezra Pound

Pođi, nemorođena knjigo

I reci onoj koja mi je na Lozov glas pevala:

Da si bar shvatila pesmu, a ne

Sadržaj goli tek,

Oprostila bi joj mane

Koje me i samog muče, i lepoti

Podarila bi dugi vek.

Reci njoj, koja uludo

Rasipa toliko blago,

I prolazećem trenu život pruža,

Reci joj, sve bih bio dao, samo

Lepota da joj traje, kao ruža

Začarana u ćilibaru,

Da plamsa, tamnocrvena, kao nar

Vremenu uprkos,

Jedna boja i jedna tvar.

Reci njoj, koja hodi

Sa pesmom na usnama

Al reči ne odaje, nit zna ko je rodi,

– neke druge usne, lepe ko i njene,

Poklonike bi joj mogle da zaplene,

Kad s Volerovim i naš legne prah

Pesak po pesku, zaborav, dok mene

Ne unište i ne rasplote

Sve, osim Lepote.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *