svakoga dana
sve više ostajemo sami
ni reč
ni dodir
ni pogled š
to odnosi strah
ti i ja smo kao deca
zaspala u travi
dok vreme nam klizi kroz lica
i miluje nas
samo ti i ja
i poslednji treptaji neba
samo ti i ja
da li smo isti kao pre?
odlaze ljudi
mi ne znamo gde
sve manje svoji
a sve više sami
da li smo zajedno ponekad?
ne slutiš koliko
volim te danas
ni šta se iza moga
i tvog lica krije
vekovi se tope i
umiru za nas
sećanje na nešto
što bilo je a nije…