Sylvia Plath – Groznica 41º

Čisto? Šta to znači?

Jezici pakla

Mlitavi su, mlitavi kao trojstvo

 

Jezika mlitavog, debelog Kerbera

Koji ispred kapije šišti. Nesposoban

Da lizanjem očisti

 

Bolnu žilu, greh, greh,

Kresivo jeca.

Neizbrisiv miris.

 

Ugašene sveće!

Ljubav, ljubav, niski dim se valja

Oko mene, kao Isidorine marame, strah me je

 

Jedna marama će se uhvatiti i u točku zaglaviti

Takav žut i sumoran dim

Element je sam po sebi. Neće se podići

 

Već će se svud po zemlji vući

Gušeći stare i bolešljive

Slabe

 

Bebu u staklenoj bašti u kolevci,

Mrtvački belu orhideju

Koja visi iz svoje viseće bašte u vazduhu.

 

Đavolski leopard!

Radijacija, izbelela ga je

I ubila za čas.

 

Mažući tela preljubnika

Kao Hirošimu pepeo i izjedajući.

Greh. Greh.

 

Dragi, cele noći

Treperila sam, gasih se, palih, gasih, palih.

Čaršav postaje težak kao poljubac bludnika.

 

Tri dana, tri noći

Limunova voda, pileća

Voda, gadi mi se voda.

 

Suviše sam čista za tebe i za bilo kog drugog

Tvoje telo ranjava me

Kao što svet ranjava Boga. Svetiljka sam-

 

Moja glava je mesec

Od japanske hartije, moja od zlata iskovana koža

Beskrajno je fina i beskrajno skupa.

 

Zar te ne iznenađuje moja vrelina? I moja svetlost!

Sasvim sama, kamelija sam ogromna.

Sijajući se i bleskajući, sjaj za sjajem

 

Mislim da idem ka gore,

Mislim da se mogu podići –

Đinđuve od vrelog metala lete, i ja volim, ja

 

Ja sam čist acetilen

Devica.

O meni se brinu ruže

 

Poljupci, anđeli,

I sve ove ružičaste stvari šta god one bile!

Ni ti, ni on,

 

Niti on, niti on

(moje ja, podsuknje stare kurve, nestaju) –

Ka Raju.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *