Čisto? Šta to znači?
Jezici pakla
Mlitavi su, mlitavi kao trojstvo
Jezika mlitavog, debelog Kerbera
Koji ispred kapije šišti. Nesposoban
Da lizanjem očisti
Bolnu žilu, greh, greh,
Kresivo jeca.
Neizbrisiv miris.
Ugašene sveće!
Ljubav, ljubav, niski dim se valja
Oko mene, kao Isidorine marame, strah me je
Jedna marama će se uhvatiti i u točku zaglaviti
Takav žut i sumoran dim
Element je sam po sebi. Neće se podići
Već će se svud po zemlji vući
Gušeći stare i bolešljive
Slabe
Bebu u staklenoj bašti u kolevci,
Mrtvački belu orhideju
Koja visi iz svoje viseće bašte u vazduhu.
Đavolski leopard!
Radijacija, izbelela ga je
I ubila za čas.
Mažući tela preljubnika
Kao Hirošimu pepeo i izjedajući.
Greh. Greh.
Dragi, cele noći
Treperila sam, gasih se, palih, gasih, palih.
Čaršav postaje težak kao poljubac bludnika.
Tri dana, tri noći
Limunova voda, pileća
Voda, gadi mi se voda.
Suviše sam čista za tebe i za bilo kog drugog
Tvoje telo ranjava me
Kao što svet ranjava Boga. Svetiljka sam-
Moja glava je mesec
Od japanske hartije, moja od zlata iskovana koža
Beskrajno je fina i beskrajno skupa.
Zar te ne iznenađuje moja vrelina? I moja svetlost!
Sasvim sama, kamelija sam ogromna.
Sijajući se i bleskajući, sjaj za sjajem
Mislim da idem ka gore,
Mislim da se mogu podići –
Đinđuve od vrelog metala lete, i ja volim, ja
Ja sam čist acetilen
Devica.
O meni se brinu ruže
Poljupci, anđeli,
I sve ove ružičaste stvari šta god one bile!
Ni ti, ni on,
Niti on, niti on
(moje ja, podsuknje stare kurve, nestaju) –
Ka Raju.