Vislava Šimborska – Zahvalnost

Mnogo zahvaljujem

onima koje ne volim.

Olakšanje s kojim se mirim

što su bliži nekom drugom.

 

Radost što ja nisam

vuk njihovih ovčica.

 

Mir mi s njima

i sloboda mi s njima,

a to ljubav ne može dati,

niti oduzeti.

 

Ne čekam na njih

od prozora do vrata.

Strpljiva

gotovo kao sunčev časovnik,

razumem ono

što ljubav ne razume,

praštam ono

što ljubav nikad oprostila ne bi.

 

Od susreta do pisma

protiče ne večnost,

već prosto nekoliko dana ili nedelja.

 

Putovanja s njima uvek su uspešna,

koncerti slušani,

hramovi posećeni,

predeli izraziti.

 

A kad nas deli

sedam gora i reka,

to su gore i reke

dobro poznate s mape.

 

Njihova je zasluga

ako živim u trima dimenzijama,

u prostoru neliričnom i neretoričkom,

sa horizontom pravim, jer je pokretljiv.

 

Sami ne znaju

koliko nose u praznim rukama.

 

“Ništa im nisam kriva” –

rekla bi ljubav

na tu otvorenu temu.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *