Šejh Sadi Širazi – Kap kiše

Kada kaplja kiše iz oblaka kanu,

beskrajnost mora zbuni je i ganu:

zar sam ja, reče, spram tog mora išta?

ono je svuda, ja sam u njem ništa!

kada, sitna, viđe svoje ništavilo,

školjka je primi radosno u krilo;

pod njegom neba u sedefu osta

dok sjajan biser za krunu ne posta.

tako kap stiže gdje se presto diže,

da bude ista spusti se do ništa.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *