T.S.Eliot – Posveta mojoj ženi

Kojoj dugujem što radošću sam ispunjen

I što se osećaji moji bude kad budimo se mi

I što istog trena počinak dolazi kad vreme je sna,

Skladno disanje

Ljubavnika kojih tela mirišu jedno drugom

Koji misleiste misli bez potrebe da se zbori

I tepaju iste reči bez potrebe da se neki smisao

Rodi

Neće od zlovoljnog vetra se zalediti

Nit od sumornog tropskog sunca uvenuti

Cveće u cvetnjaku koji je naš i samo naš

Al posveta je ova da je drugi čita:

I bliske su ovo reči u javnost tebi upućene

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *